Filip Rot

svom odanom sledbeniku obuzetom strahopoštovanjem, da imitira

Zar na životnom putu ne postoji neka tačka u kojoj se čovek predaje dužnosti, dočekuje je dobrodošlicom, baš kao što se nekad predavao zadovoljstvima, strastima, avanturama – zar ne postoji neko doba kada je dužnost zadovoljstvo, a ne zadovoljstvo dužnost…?

Jednom kad su neobjašnjive stvari počele da se događaju, Svidovo mučenje samog sebe detaljnim preispitivanjem postalo je nezaustavljivo. Koliko god bedni bili odgovori

Ograničeni ljudi s neograničenom energijom; ljudi koji lako sklapaju prijateljstva, ali ih se lako i zasite; ljudi za koje je najvažnija stvar u životu ići dalje uprkos svemu. A mi smo bili njihovi sinovi. Naš posao je bio da ih volimo

Bilo je nečega u njemu što ga je kočilo. Nečega što ga je pretvorilo u ljudski plićak. Nečega što ga je upozoravalo: Ne smeš se ničemu suprotstavljati

Boriš se protiv sopstvene površnosti, sopstvene plitkosti, pokušavaš da priđeš ljudima bez nerealnih očekivanja, bez previše nade ili predrasuda ili arogancije, da ne budeš kao tenk – da nemaš top, pušku, oklop debeo petnaest centimetara – prilaziš im bezazleno, na svojih deset nožnih prstiju umesto na tenkovskim gusenicama koje riju tlo, pristupaš im otvorenog uma, kao sebi jednakima, čovek pred čovekom, kako smo govorili, pa ipak uvek nekako uspeš da ih pogrešno protumačiš.

Živeti znači shvatati ljude pogrešno, shvatati ih pogrešno i pogrešno i pogrešno, a onda, nakon pažljivog razmatranja, ponovo ih shvatati pogrešno

Možda bi najbolje bilo zaboraviti na ispravnu i pogrešnu predstavu o ljudima, i jednostavno se prepustiti. Ako ste sposobni za to, pa, blago vama

Svi ti javni ispadi. Gubitak srama. Nemoć vlasti. Pomahnitala deca koja zastrašuju sve oko sebe. Odrasli koji ne umeju da izađu na kraj s tim, ne znaju šta da rade. Da li je to foliranje? Da li je revolucija uopšte stvarna? Da li je to samo igra? Igra policajaca i lopova? Šta se to ovde događa? Deca su okrenula celu zemlju naopačke i onda su i odrasli poludeli.

Eto, dogodilo se čudo! Savladala je svoje mucanje samo da bi otkrila, u svim tim erupcijama koje proizvodi njena eksplozivna narav, ovu poremećenu kvazijasnoću i mir. Kakva slatka osveta: „To si hteo, tata? Tražili ste, gledajte!“