Radoš Kosović

On­da se za­va­lio i ob­ja­snio mi da se ne bi usu­đi­vao da uju­tru otvo­ri oči ako bi svet bio ona­kav ka­kvim mu se po­ne­kad uči­ni.

Ma­hom je to sma­tra­la sa­mo­pot­ce­nji­va­njem ili ako ni­šta dru­go, pu­kom lju­ba­zno­šću, i ni­je ih ozbilj­no shva­ta­la za­to što ni­je raz­u­me­la da lju­di mo­gu da ima­ju ne­pri­ja­tnu sliku o se­bi a da isto­vre­me­no ne že­le da se me­nja­ju

Mo­žda su ma­sni­ce sa­mo na­čin da se bo­ji pre­ko li­ni­ja?