Јован Стерија Поповић

Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало. Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста. Знам да је ово произишло од каквог филозофа, јер су они и са женама имали парнице. Али шта се ја за то бринем? Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести.

Какав тебе ветар овамо дотера?

МИТА: Зар ти не знаш да је пријатељство два тјела и једна душа.

АЛЕКСА: Право! И ти ниси сирома што се голи речи тиче.

МИТА: Ја нисам моде љубитељ.

АЛЕКСА: Шта? Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота!

МИТА: Мани се срамоте гди крче црева.

АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не уму по моди да говоре. Очи, коса, аљине ход, стајање, седење, нокти, све је то по моди, само што нико по моди не умире. Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио.

Свим

кротким, љупким, тихим

ЖЕНАМА

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан

(Извади каши.) Господине, ви ћете ми допустити да је пред вами мало прокаишам.

Грк, да може, он би и пару своју продао и у новац учинио.

Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи.

МИШИЋ: То сам ја измислио.