Karolina Volf

„zajedničkom razmišljanju“, pod time podrazumevam način življenja u kome se oslanjamo jedni na druge i sami na sebe. U to je uključen ceo čovek, sa svim svojim resursima, a to obuhvata kogniciju i intuiciju

Razmišljanje se u Doršovom psihološkom rečniku

Obuka za razmišljanje, koje je naš najvažniji alat

• Vežbajte da pravite hipoteze.

• Da li već više volite pitanja umesto iskaza?

• Budite sumnjičavi prema objašnjenjima – pa i prema onima koja su data u ovoj knjizi.

Ali kako izgleda ako više mozgova zajednički razmišlja?

Ili primećujete da vam misli skaču s jednog aspekta na drugi? Ovo poslednje naziva se slobodnim asociranjem

Energičan odgovor na pitanje čemu to služi, tj. zašto,

Šta su smernice? Smernice i ograničenja su takozvani givens, koje Gunter Šmit opisuje kao restrikcije. Tu spadaju opšti okvirni uslovi, utvrđene datosti i već donesene odluke.

Dijalog kao veština da se zajednički razmišlja.

Vilijam Ajzaks (2002)

Prema Bomu, cilj dijaloga je otkrivanje nekoherentnosti našeg mišljenja (Zenge 1998). To podrazumeva i otvaranje novih područja, tako što ljudi sebi osvešćuju kontekst svojih iskustava i konkretne misaone i emotivne procese koji su do tih iskustava doveli.

1. Svaka osoba ima punu i nedeljivu odgovornost za ono što se u razgovoru događa;

2. Intenzivno slušanje, s verovanjem u potencijalnu mudrost osobe koja govori;

3. Volja da otkrijemo sebe, što znači da smo spremni i da hoćemo da razgovaramo o svojim mislima i osećanjima.

4. Posmatranje sebe i prekidanje refleksnog modela odbrana–napad;

5. Pitanje kao klica nove spoznaje;

6. Zajedničko ćutanje, kao povezanost s onu stranu reči, olakšava nam da posmatramo sebe i sopstvene unutrašnje reakcije;

7. Otvorenost za tok i rezultat razgovora.