Elton Džon

Šta god bilo, ova osobina je ostala užasavajuća smetnja kako za mene tako i za sve koji me okružuju većim delom mog odraslog života.

Druga trajna posledica stanja u porodici bio je moj strah od suprotstavljanja. To je potrajalo decenijama. Ostajao sam u lošim poslovnim i ličnim vezama jer nisam hteo da dižem frku.

To nije bila svirka. Više omanji neredi uz pratnju ritam i bluz benda.

. Uživao sam u skupljanju stvari i one su mi pružale utehu kada sam se osećao usamljeno i izgubljeno, ali i kada sam bio voljen, ispunjen i smiren. Mnogi ljudi se tako osećaju.

pak, ponekad se na sceni dogodi nešto posebno, pa od prve odsvirane note jednostavno znaš da ne možeš omanuti. Kao da ti se ruke pokreću nezavisno od mozga. Ne moraš ni da se koncentrišeš, jednostavno se osećaš slobodnim poput ptice, kao da si u stanju da uradiš šta god ti se prohte.

U trenucima kada sam osećao da je moj lični život opustošen od ljubavi, znao sam da imam ljubav kluba i njegovih navijača. To mi je davalo nešto da se usredsredim, strast koja mi je pomagala da skrenem misli sa svega što je išlo naopako.

Kada se probudim, puštao sam fanfare preko zvučnika kako bih svima u kući dao do znanja da silazim. Smatrao sam to urnebesno smešnim, pravom „kemp“ šalom, međutim, iz nekog razloga, gosti nepripremljeni na zvuk fanfara bili su skloni zabrinutim pogledima, kao da razmatraju mogućnost da mi je uspeh sasvim udario u glavu.

Tip se zvao Džoni Roten, nosio je najneverovatniju odeću i bio mi je urnebesan: kao mešavina gnevnog mladog čoveka i džangrizave usedelice, vrlo otrovan i ciničan.

Koncerti su dobijali fantastične kritike, a ja sam svake večeri osećao tu savršenu mešavinu iščekivanja i uzbuđenja, baš kako bi izvođač i trebalo da se oseti pred izlazak na scenu.

To je problem sa uspehom. On vam daje dozvolu za nedolično ponašanje, dozvolu koja se ne ukida sve dok uspeh sasvim ne presuši ili ne skupite hrabrost da je se lično odreknete.