Ojinkan Brejtvejt

Opkladila bih se kako niste znali da izbeljivač prikriva miris krvi.

viljuška je bila levo od tanjira, nož desno.

U narodu Joruba postoji običaj da se blizanci krste Taivo i Kehinde. Taivo je stariji blizanac, onaj koji izađe prvi. Kehinde je, otud, drugorođeni blizanac. Ali Kehinde je takođe stariji blizanac, jer on kaže Taivu: „Izađi prvi i probaj svet umesto mene.“

Trudim se da ne vrisnem. Ona me sve više podseća na njega. On je umeo da uradi neku grozotu i da se odmah posle ponaša kao uzoran građanin. Kao da se grozota nije ni odigrala. Da li je to u krvi? Ali njegova krv je moja krv a moja krv je njena.

Ljubav nije korov,

Ne može da raste gde joj drago…

Plače zbog izgubljene mladosti, propuštenih prilika i ograničenih mogućnosti. Ne plače zbog mene, plače zbog sebe.“

Opkladila bih se kako niste znali da izbeljivač prikriva miris krvi.

Kao da nikada nije imalo mnogo svrhe da prikrivam svoje nedostatke. To je uzaludno kao upotrebiti osveživač vazduha kada izlaziš iz toaleta – naposletku samo neizbežno smrdi na namirisano govno.

On me pita da li je mogao nešto drugačije da uradi.

„Mogao si da vidiš šta ona zaista jeste.“

Uostalom, niko nije nevin na ovom svetu. Eto, samo se popni na svoje akušersko odeljenje! Svi oni nasmešeni roditelji i njihova novorođenčad! Ubice i žrtve. Svi do jednog. ’Najprivrženiji roditelji i rodbina počine ubistvo sa osmehom na licu. Prisiljavaju nas da uništimo onu osobu koja zaista jesmo: prefinjen vid ubistva.’“