Agata Kristi

Njen pojam o životu svodio se na to da izlazi u centar zbivanja, viđa se s pozorišnim svetom i razgovara o glumi. Solitude à deux* u džungli nije joj donosilo ni najmanje zadovoljstva.

Zar je to ono što ti rat uradi na kraju? Nisu tu posredi bile fizičke opasnosti – podmorske mine, bombe iz vazduha, ono oštro cing puščanog metka dok voziš putem kroz pustinju – ne, bila je to duševna opasnost od saznanja da je život toliko lakši kad prestaneš da misliš...

Ličnost, mon cher, ne ostaje nepomična, ona prikuplja snagu, a takođe može i da se osipa i propada. Ono što neko zaista jeste postaje očigledno tek kad je stavljen na probu – to jest, u onom trenutku kad ili stanete na sopstvene noge ili padnete.“

Svet postaje vrlo težak za opstanak – osim najjačima“, polako reče Poaro

ugog kao psi, ukočenih leđa, nakostrešene dlake, spremni da se sprijatelje ili da zareže i skoče.

„Živeli“, reče Arden.

„Živeli.“

Spustili su čaše, malo se opustili. Prva runda je završena.

Čovek koji se predstavljao kao Inok Arden reče:

„Iznenadilo vas je moje pismo?“