Vukašin Milićević

Politika je dekadencija rata, rat u kojem uvek pobeđuju kukavice i licemeri jer se vodi po njihovim pravilima. U tome je problem. Zato naš narod uvek „dobija u ratu, a gubi u miru“.

Pomislih kako u životu nisu tako retke situacije kad je pravo u sukobu sa biološkim činjenicama, ali da je pravi specifikum situacija u kojoj je biološko postojanje „nezakonito“ i nešto što treba „opravdati“. Pomislih kako ovo ide u prilog anarhističkim teoretičarima druge polovine devetnaestog veka koji su tvrdili da su pravo i teologija u suštini ista stvar – kad ono što ne postoji uzmeš za aksiom i kriterijum realnosti, normalno je da dođeš u situaciju da opravdavaš i čak dokazuješ postojanje onoga što je biološka ili fizička činjenica po sebi.

Politika je dekadencija rata, rat u kojem uvek pobeđuju kukavice i licemeri jer se vodi po njihovim pravilima. U tome je problem. Zato naš narod uvek „dobija u ratu, a gubi u miru“. Zato što ga vodi gomila nesposobnih i korumpiranih kukavica, baš kao što je onaj jad od Gradonačelnika. Zato ih sve treba stegnuti gvozdenom šakom koja će ih na kraju samleti…