Gospodarica Jezera

U svakom momentu vremena kriju se prošlost, sadašnjost i budućnost. U svakom momentu vremena krije se večnost

‒ Zlo sa kojim sam se borio ‒ ponovi veštac ‒ bilo je manifestacija delovanja Haosa, delovanja predviđenih da ometaju Red. Budući da tamo gde se širi Zlo Red ne može da zavlada, sve što Red izgradi ruši se, ne istrajava. Svetlašce mudrosti i plamičak nade, žar toplote, umesto da se razgorevaju, gase se. Pašće tama. A u tami će biti očnjaci, kandže i krv.
Jarpen Zigrin pogladi bradu omašćenu začinskim maslacem koji je iscurio iz puževa.
‒ Vrlo lepo si to kazao, vešče ‒ priznade. ‒ Ali kao što je rekla mlađana Cero kralju Vridanku na njihovom prvom sastanku: „Nije loša stvar, ali ima li neku praktičnu primenu?“
‒ Smisao bitisanja ‒ veštac se nije osmehnuo ‒ i smisao opstanka veštaca poljuljani su, budući da se borba Dobra i Zla odigrava na drugom bojnom polju i na sasvim drugačiji način se vodi. Zlo je prestalo biti haotično. Prestalo je biti slepa i stihijska sila, protiv koje je morao da istupi veštac, mutant jednako ubojički i jednako haotičan kao samo Zlo. Danas se Zlo rukovodi zakonima, zato što mu zakoni idu naruku. Dela u skladu sa sklopljenim mirovnim ugovorima, zato što su ga imali u vidu kada su te ugovore sklapali...

Gde je tu spontanost, gde je tu iznenadna i nepredvidiva eksplozija, pitali su, ukoliko su se za nekoliko minuta od izgreda na pijaci na ulicama pojavila kola iz kojih su ljudima počeli da dele oružje? Gde je tu nagao i opravdan gnev, ako su predvodnici svetine, oni najuočljiviji i najaktivniji za vreme masakra, bili ljudi koje niko nije znao, a koji su niotkuda pristigli u Riviju nekoliko dana pre izgreda? I potom iščezli ko zna kud? Zašto je vojska tako kasno reagovala? I isprva tako sporo?