Od sada bez straha

Ne propuštajte život čekajući nekoga ili nešto. Život se živi svakoga dana! Jedini način da se živi dobro jeste da se nikad niko i ništa ne čeka.

Hajde da ne budemo kruti! Život veoma brzo prolazi i nikoga ne čeka. Poznata Ciceronova misao o brzom toku života: „Što se mene tiče, više bih voleo da budem kraće star, nego star pre vremena“, ilustruje kako prevremeno starimo ako se kruto držimo ukorenjenih stavova. Budite fleksibilniji! Zaboga, danas je svež novi dan!

Treba umeti razgovarati, ali i ćutati i slušati, u skladu sa mudrim Konfučijevim savetom: „Nikada se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.“

„Kada mrzimo naše neprijatelje, dajemo im veliku moć nad našim životom: moć nad našim snom, našim apetitom, našim zdravljem i našim duševnim mirom.“

Osvešćen čovek komunicira hrabro i bez pretvaranja. Samo je komunikacija put za naše međusobno povezivanje, ali isto tako, ako nije etički korektna, može biti i put za međusobno udaljavanje. Snaga izgovorene reči, čak i one izgovorene u sebi, ogromna je! Stara persijska poslovica kaže: „Strela ranjava telo, a jezik dušu.“

„Uvek će biti ljudi koji će te povrediti.

Nastavi da veruješ, samo budi oprezniji.“

Gabrijel Garsija Markes

Tata mi je objasnio: „Bebo, shvati da je njih strah, Rusi su zatvoren, napaćen i sumnjičav narod, ne veruju strancima i plaše ih se. Imaj strpljenja i razumevanja za drugačiji mentalitet.“ Tada mi je dao i najbolji savet o međuljudskim odnosima koji sam ikad u životu čula: „Samo sportski! Tvoje je da predložiš drugoj deci da se družite. I ako te prihvate i ako te odbiju, ti primaj to sportski, bez ljutnje. Poštuj stav drugih!“

Budite fer!
Pružajte ljubav!

Nemojte naškoditi!
Poboljšajte nešto ako je moguće!
Poštujte druge, poštujte sebe!

Hajde da pazimo šta govorimo. Kad god kažete: „Joj, kako je pakleno vruće!“ ili „Jao, što je grozno, kako je samo hladno!“, vi ne prihvatate stvarnost. Uprkos tome, ona će ostati „vruća“ ili „hladna“! Ali vi ćete u vašem telu i mozgu kultivisati loš osećaj. To je za vas destruktivno, čini vas nesrećnima.
Uvežbala sam sebe da nikada ne kažem da je pakleno vruće, ledeno ili grozno vreme, a bivala sam i na temperaturama od minus trideset u Moskvi i plus pedeset stepeni u Uzbekistanu. Kažem: „Vrućina je, hajde da pojedemo sladoled“, „Duva jaka košava, hvala bogu, oduvaće smog“, „Pljušti kiša. Kako divno miriše ozon“… Kada usvojite ovakav stil razmišljanja, komfornije i vedrije prihvatate stvarnost.