Osveta

Oprez na prvom mestu, uvek i svuda.

Čovek se probi pored njega i odgurnu ga na zid.

„Da bi imao dobrog neprijatelja,
izaberi prijatelja: on zna gde da udari.“

Dijana de Poatje

Nikada se ne boj svojih neprijatelja, pisao je Verturio, već uvek i samo svojih prijatelja.

Ugledala je sebe u ogledalu, na svetlosti te jedne lampe. Pogrbljena kao prosjak, tresla se kao pijanica, crveni ožiljci isticali su se na beloj koži, crna kosa bila je raščupana i slepljena. Leš utopljenice, koji stoji. Jedva.

„Ti si san. Vizija. Sama boginja rata!“

„Rat bez ognja vredi koliko i kobasice bez senfa.“

Henri V

Učila je posmatrajući, pa je učila čineći.

Trovač diže obrvu kada pogleda nož. „Ne volim da me pijanci gađaju noževima. Šta da nisi dobro ciljao?“

Koska se naceri. „I nisam. Čekaćemo.“

„Za čoveka na izuzetno lošem glasu po vernosti, nalazim da je tvoja privrženost ženi koja te jednom već izdala… zbunjujuća.“

„Ja isto. Ali ja sam oduvek bio nepredvidljiv skot. Možda sam se svečano zakleo da ću od sada u svim svojim poslovima biti trezan, odan i vredan.“

Šilo Vitari prezrivo frknu. „E to da doživim.“

„Ova kučka stvarno ima srce od kamena“

„Oduvek sam govorio da u sebi ima đavola. Ali istinski nemilosrdan je bio njen brat.“