Daleko od razuzdane gomile

sad se u gotovo smrznutoj nepomičnosti njegovog tela moglo razabrati početno kretanje, kao što se u najtamnijoj noći posle nekog vremena može videti svetlost.

Otpuzala je do mosta. Tokom tog napora, svaki dah odlazio je u vazduh kao da se nikad neće vratiti.

Jadni Boldvud nije imao ništa više veštine u lukavštinama od opsadnog ovna, i osećao se nelagodno zbog toga što je ispao glup i, što je bilo još gore, podmukao.

Ekscentričnost i nepostojanost udružile su se da obeleže narednika Troja kao izvanredno ljudsko biće.

On je bio čovek za koga su sećanja predstavljala teret, a očekivanja višak. Prosto osećajući, razmatrajući i mareći za ono što mu je pred očima, bio je ranjiv isključivo u sadašnjosti.

Sunce se pomolilo iza drveta kao poslednji pokušaj pred smrt

Na svu sreću po nju, a na nesreću po njen budući spokoj, njen razum joj trenutno još nije došapnuo kakav je Boldvud. Zapravo, to niko nije ni znao; jer bilo je moguće formirati mišljenje o njegovim zaljubljivim sklonostima na osnovu starih i jedva vidljivih tragova poplave, ali niko ga nikad nije video usred bujici koja ju je izazvala

Heneri je u međuvremenu zadržao nekoliko tragova očaja na licu, kao nagoveštaj da će ih ponovo staviti u upotrebu ako odluči da nastavi da govori

loša sreća je fin opijat za lični strah)

pastiri imaju, zajedno s mornarima, tu privilegiju da prizovu boga sna umesto da čekaju na njegov dolazak.

Vederberi! Mesto gde je Vitsaveja otišla pre dva meseca. Ta vest bila je kao izlazak iz noći na podnevno svetlo