Razapet između evropske prosvećenosti, racionalnosti, demokratičnosti i visoke kulture Pariza i mešavine nasilja i mističnosti Moskve, između evropskog individualizma i ruskog zajedništva, Nikita piše o svima koji su prognani i iz kojih je prognan osećaj da postoji mesto kome pripadaju karakterom, senzibilitetom, specifičnim načinom osećanja života.
Kroz glas naratora odjekuju sudbine ruskih emigranata, sudbine malih, nezapamćenih ljudi, ali i sećanja na Bunjina, Cvetajevu, Nabokova, Hodaseviča i mnoge druge ruske književnike koji su svoja najveća dela stvarali u egzilu.
Simona Dmitrović, prva čitateljka
Ovo je đavolja biblija književnosti egzila i veličanstven roman sa mnogostrukim osnovama. /…/ Više se čini kao roman promišljanja preveden sa nekog od svetskih jezika, nego treća knjiga relativno mladog švedskog pisca. Čitam ga kao roman o potrazi za domom, o Evropi posle kiše, u zatišje pred buru.
Junas Tente
