Veštine upravljanja STRESOM i SPREČAVANJA SAGOREVANJA na poslu

Naziv za sindrom sagorevanja, na engleskom burnout, potiče od reči: burn – goreti, burnout – sagoreti.

Ovo stanje često nastaje kada je osoba kontinuirano izložena stresu, a ne može nešto da prihvati ili suprotstavi se.

Treća faza, faza iscrpljenosti, je kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i prepušta mu se. Ovo stanje često nastaje kada je osoba kontinuirano izložena stresu, a ne može nešto da prihvati ili suprotstavi se. Ovakvo stanje može dovesti do razdraženosti, nemira i poremećaja u funkcionisanju organizma. Dužim izlaganjem stresu često dolazi i do bolesti, tzv. adaptacionih i autoimunih bolesti. Važno je znati da naša emocionalna reakcija na stres pravi razliku između pozitivne akcije i destruktivnog sloma, naročito kada su stresori van naše kontrol

Drugi ljudi su sigurno uticali na stanje u kojem se nalazite, ali jedan deo uzroka tog stanja je i u tome što je izostala vaša lična odbrana i zaštita od sagorevanja na poslu.

Zadovoljni umor – osoba je umorna, ali u sebi mirna i zadovoljna time što je uradila i postigla; posao smatra smislenim i oseća se korisno.
Agitirani umor – osoba je umorna, ali ne može da se opusti i odmori; kada i hoće da se opusti, misli joj stalno odlaze ka tome šta još treba da uradi; juri da uradi što više, ali je obaveza previše; nagomilava se nezadovoljstvo i ponekada burno reaguje; pada koncentracija i oprez zbog čega se često ljudi povređuju ili stradaju.
Deprimirani umor – osoba ima utisak da se neće odmoriti dokle god je zaposlena; doživljava da ima previše posla, a radi ga sa manjom snagom i voljom.
Očajnički umor – osoba je izmorena; ima osećaj besmislenosti svog radnog angažovanja, beznadežnosti u promenu situacije i osećaj bespomoćnosti.

Sindrom sagorevanja sličan je hroničnom umoru, ali se kod ovog sindroma menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično. Pri ovom sindromu sem hronične iscrpljenosti prisutan je i progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao posledica frustracije i stresa na radnom mestu.

Prvi zadatak svake osobe je njeno samoočuvanje.

U vezi sa stresom veoma je važno razlikovati bitno od nebitnog i pridavati važnost, svoje vreme i trud onome što je zaista bitno. „Ne dirajte moje krugove” smatra se da su poslednje reči Arhimeda koga je ubio rimski vojnik dok je u svom vrtu rešavao neki geometrijski problem iznad krugova nacrtanih u pesku.

Osoba koja upravlja emocijama u stresnim situacijama može da prepozna prave izvore stresa (stresore), da prepozna svoju emociju u pravom značenju, ume da zaustavi emocionalni naboj i ne dopusti sebi da padne u afekt, ume da se smiri i preduzme mere kako da se zaštiti, a potom reaguje i nakon toga isprazni neprijatnu emociju iz sebe.

Svako je odgovoran za svoj deo posla, a na osnovu informacija koje ima donosi svoje odluke. To ne znači da su svi rukovodioci izvrsni u svom poslu. To znači da su trenutno na toj poziciji, a mi smo na svojoj poziciji. Tek kada budemo u nečijoj poziciji, možemo da razumemo nečija postupanja. Sem toga, rukovođenje je veština koja je povezana sa osobinama ličnosti, ali kao i sve veštine, i ona se uči