КОЦКАР

Обимом мален, овај роман у структури целокупног стваралаштва Достојевског заузима сасвим изузетно место. Подстицај за ту тему Достојевски је нашао у текућем тренутку стварности. Те године, у часописима се водила велика полемика око питања начина живота Руса у иностранству и формирања типа иностраног Руса. Првобитна намера Достојевског била је да покаже тај тип, његов амбијент и понашање, цео тај мали потпуно засебни свет, који у туђим просторима тешко напушта своје навике и лако се подаје новим уживањима, све хоће да испроба и у свему да се окуша. Роман Коцкар не представља тематски фабуларно јединствену целину. Он има три главне теме: тему коцкарске страсти, тему Руса у иностранству и тему неколико љубавних односа. Догађаји су испричани хронолошки, а понеки теку паралелно у исто време. Време догађања је, као и у многим романима Достојевског, веома збијено и кратко, једва неколико недеља. Тек на крају романа, у последњој глави, аутор даје наговештај извесног проширења временског круга (на годину и осам месеци после испричаног догађаја), да би га на крају сасвим отворио и оставио да тече у недоглед. Роман носи наслов којим се обележава његов јунак Алексеј Иванович. Он се у основи, међутим, тешко може узети као главни јунак романа. Право насловног јунака он стиче на основу онога што је у поднаслову назначено и у целом приповедном току означено. То су белешке младог човека. У основи, овај роман има форму исповести Алексеја Ивановича, импликација његовог виђења догађаја о којима прича, његовог личног суда о свим питањима која роман покреће. Та форма условљава све остале јунаке виђењем оног јунака који приповеда о њима и о себи. О свим осталим јунацима ми сазнајемо онолико колико нам се о њима каже и упознајемо их онако како нам их он представља.