Rob

Kad malo bolje razmislim, prekinuo sam ga, voleti nekoga hrabar je čin. Volimo uprkos tome što znamo da ćemo neminovno izgubiti onog ili ono što volimo, uprkos svesti da svemu može doći kraj i da ne postoji nikakva garancija da ćemo dobiti nešto zauzvrat.

– Ne treba da dobiješ ništa u zamenu za ljubav koju pružaš jer je ljubav prema drugim ljudima sama po sebi dar.

Zašto je onda ljubav uvek praćena velikom patnjom?

– Zato što ono što većina ljudi naziva ljubavlju – nije ljubav. Čovek pati zbog egoizma i neznanja.

Mnogi ljudi su navikli da pate i budu nesrećni. Toliko su naviknuti na to da nezadovoljstvo postaje deo njihovog identiteta i njihove ličnosti. Zbog toga im je tako teško da budu srećni. Usredsređuju se na ono loše i zaboravljaju na blagoslove koje primaju svakog dana.

Šta to onda znači, da ništa ne bi trebalo da nas povređuje?, upitao sam.

– Bol nije isto što i patnja. Bol je deo života i nastaje kad izgubimo nekog koga volimo. Patnja nastaje usled neprihvatanja onoga što se dešava, od zamisli da sve može da bude drugačije, od predstave da sve treba da se razvija onako kako TI to hoćeš.

Podeli svoje strasti, strahove, povrede, slabosti, tajne i ljubav sa svom svojom braćom i sestrama. Dobro došao u ljudsku rasu! I, upamti, takozvane mane deo su tvoje slobode, deo tvoje ljudskosti, samo treba da ih prihvatiš.

Ako se pitaš ko sam ja da ti ovo govorim, ja sam niko. Ja sam samo drugačija verzija onoga što si ti. Drugo ljudsko biće među milijardama ljudskih bića. Ali ljudsko biće koje je odlučilo da bude slobodno i ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom