Gordost i predrasuda

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Moji prsti“, reče Elizabet, „ne kreću se tako vešto po klaviru kao što vidim da čine prsti tolikih drugih žena. Oni nemaju istu snagu, ni istu brzinu, i ne proizvode isti zvuk. Ali sam uvek smatrala da je to moja vlastita greška, jer se nisam trudila da vežbam. To nije da ja ne verujem da su moji prsti isto tako sposobni kao i ma koje druge žene koja svira bolje od mene.“

Šta su ljudi u poređenju sa stenama i planinama

Na kraju krajeva, glupi ljudi su jedini koje vredi poznavati.“

„Pazi se, Lizo, to što si rekla mnogo miriše na razočaranje.“

nisu došle do neprijatnog uverenja da lepi mladići, isto tako kao i ružni, moraju imati od čega da žive.

tvoja sestra, čujem, nije imala sreće u ljubavi. Čestitam joj. Devojke vole da se ovde-onde pomalo razočaraju u ljubavi. One to vole bezmalo isto toliko koliko vole i da se udaju. To daje devojci nešto o čemu može da razmišlja, a to joj daje i izvesnu važnost među njenim drugaricama.

U svakoj naravi, mislim, postoji težnja ka nekom zlu – to je prirodna mana koju čak ni najbolje vaspitanje ne može da iskoreni.

Neumoljiva zlopamtljivost je senka na karakteru.

Pa zaista je vrlo prijatan, i ja ti dopuštam da ga voliš. Volela si ti i mnogo gluplje osobe.“

„Ne kašlji tako, Kiti, za ime sveta! Imaj malo milosti prema mojim živcima. Sve ćeš ih iskidati.“

„Kiti je neobzirna u svom kašljanju“, reče njen otac, „ne bira podesno vreme za kašljanje.“