Čuvarka priča

Nikada ne pričaj svoju priču gluvom čoveku.“

Priče su često neočekivane; ponekad su duhovite i zanimljive. Katkad su pune kajanja, a katkad pozitivne prema životu. Ona misli da joj ljudi pričaju možda zato što ona veruje u njihove priče. Oduševljava se onim neočekivanim a njihova preterivanja prihvata bez oklevanja.

Mislim da se može reći da mu je ona bila prva prava ljubav. Zanimljivo je što je kasnije naginjao vrlo dominantnim ženama, od kojih je čak tražio da ga ’lepo izlemaju’. Ko zna, možda je Beki, u svojoj personi domino dame, pokrenula, takoreći, čitavu stvar?“

’Nije sve crno-belo, Dženis.’ Ali ponekad kada potrošiš svu energiju pokušavajući da sagledaš obe proklete strane, pokušavajući da pronađeš nešto dobro u svojim usranim okolnostima, ne treba ti da ti neka starica koja te ne poznaje govori kako je to pitanje ravnoteže. Ponekad poželiš da staneš na krov i urlaš kako je to krajnje jebeno grozno i kako ne možeš to više da radiš.“

„Odavno sam shvatio: ako slušam to malo ljudi što viče na mene, pridajem im više važnosti no što to zaslužuju; zapamtiću to što govore, to će me uznemiriti, i njihovi bučni glasovi širiće se unedogled, čak i kada vikanje bude stalo. Otud umesto toga vrlo pažljivo slušam tiše glasove – naime, većinu ljudi. Ljude koji održe savršeno predavanje a da niko ne zna.

On se naglo okreće prema njoj.

Priča o ženi koja je čitavog života, ako se izuzme onih pet godina, bila osujećena špijunka?

Mislim da se u ljudskim pričama otkriva ono najbolje od onoga što možemo da budemo.“

Možda je griža savesti kao bolest; može da se ima a da se ne zna za to.“

Možda suština života nije imati priču? Možda je suština uraditi nešto na šta s ponosom možeš da se osvrneš? Za šta misliš da te određuje.