Ciao bella
- Oorspronkelijke uitgave
- 2019
- Uitgeverij
- Laguna
- Vertaler
- Gordana Breberina
Impressies
- Jovana 🪶📚deelde een impressie8 maanden geleden
O ženi punoj strahova, iz najranijeg detinjstva pa sve do današnjeg dana, od onih najbanalih kako uči u metro, otići u bioskop do teških trauma iz detinjstva, lošeg odnosa među roditeljima, mlađe sestrice koja je drugačije satkana i zauvek će ostati u svom svetu.
Do druge zemlje i novog jezika, novih prijatelja, kasnije supruga i sopstvene dece.
Najvažnije od svega toga imati oko sebe ljude koji vas vole, podržavaju i kažu bella možeš ti to.
I ti sama dobro znaš da i pored svih tih strahova možeš i moraš ti to. - Mandic Slavkadeelde een impressie9 maanden geleden
Veoma interesantna,inspirativna, ohrabrujuća,emotivna autobiografska priča koja vam neda da odustanete od čitanja i razmišljanja jer je prosto prepuna ideja kako prevazići neke naizgled nepromostive teškoće na putu ka uspehu,ka sreći...najlakše je odustati od svega,jer nije lako uspeti..to mnogi rade jer misle da neće,ako ne dobiju ništa ni izgubiti ništa,da će samo ostati na čemu su i bili...ali varka,izgubiće i budućnost i sebe,i druge (niko ne voli gubitnike)..dobiti,dakako neće ništa,sem ubogih godina života ničim ispunjenih...zato ne odustajte nikad !
- Aleksandradeelde een impressie7 maanden geleden
👍De moeite van het lezen waard🚀VerslavendOduvek mi je bilo teško da iskazujem svoja osećanja rečima. Stvari počnu da postoje kada ih imenujemo. Uvek sam mislila da će one nestati ako se pravimo da ne postoje.
Citaten
- Marija Mladenovicciteerde uit9 dagen geleden
isto tako snažna kao ona, kaže se: „Ti voglio bene“, doslovno: „Želim ti dobro.“ To tačno izražava ono što osećam prema tim dvema ženama: želim im dobro. Želim da uvek budu dobro, da budu srećne i želim da budem srećna zbog njih. Uveče, u krevetu, čekam da zaspe. Poljubim ih u čelo, promrmljam: „Vi voglio bene“ i zahvalim im što postoje. - Marija Mladenovicciteerde uit9 dagen geledenKolibri! Jesi li poludeo? Zar misliš da ćeš tim kapima ugasiti vatru?“
„Znam da neću“, odgovara kolibri, „ali činim ono što mogu.“
Od - Sofija1citeerde uit24 dagen geleden
Oni ne shvataju koliko bi to bilo bolno. Ne shvataju da je pisanje, da su reči teško breme. Pisati znači urezati, kad pišemo o nečemu, to počne da postoji i nikad više nećemo moći da se pravimo da ga nema.
