Grad devojaka

„Vidi, malecka, znala sam kakav je Bili i svejedno sam ga pozvala. Ne kajem se. Bila je to pustolovina. U životu moraš naučiti da sve shvataš lakše, draga moja. Svet se stalno menja. Nauči da to dozvoliš. Neko nešto obeća, pa ne održi obećanje. Predstava dobije dobre kritike, pa propadne. Brak deluje čvrsto, a onda se oni razvedu. Neko vreme nema rata, a onda izbije nov rat. Ako se suviše uznemiravaš zbog svega toga, postaćeš glupa, nesrećna osoba – a šta je dobro u tome?

Pravićeš gluposti,

ali pravi ih s oduševljenjem

Ljudi će ti govoriti da ne trošiš mladost na mnogo provoda, ali nisu u pravu. Mladost je nezamenjivo blago i jedino čestito što možeš uraditi s tim nezamenjivim blagom jeste da ga trošiš. Zato radi ono što treba sa svojom mladošću, Vivijan – traći je.“

Mogu samo pretpostaviti da je bila ista kao i svi mi – složeno biće, sazdano od nečeg više nego što su utisci jednog čoveka.

Kad je nešto gotovo, pusti da se završi.

Vivijan, ti si tip žene koja ne može biti prijateljica s drugim ženama jer ćeš se uvek igrati igračkama koje nisu tvoje. Žena tvoje vrste često veruje da je značajna osoba zato što izaziva probleme i drugima sve kvari. Ali ona nije ni značajna ni zanimljiva.“

A ti, sestro, ne upravljaš mnome? Šta je pod tim mislio? Kad sam uopšte pokušala da upravljam Entonijem? (Osim stalnog podsticanja da se preseli u nov stan. I što sam želela da se oblači i govori drugačije. I ohrabrivala ga da prestane da koristi mnogo žargona. I tražila da se nešto konzervativnije češlja. I trudila se da ga ubedim da prestane sve vreme da žvaće žvakaću gumu. I raspravljala se s njim svaki put kad ga vidim kako flertuje s nekom igračicom. No osim toga? Pa ja sam tom momku pružala samo slobodu.)

Ne možeš kriviti čoveka zbog onoga što uradi dok pije“ bila je njena filozofija. („Svako od nas ima svoje slabosti“ bila je njena druga izreka – žene koja je uvek davala druge, treće i četvrte šanse slabima i posrnulima.)

dopustila sam dečku iz škole „Hočkins“ da mi dodirne grudi dok smo plesali. (U svakom slučaju, najbolje što je umeo je bilo da mi pronađe grudi, što mu je predstavljalo problem.) A možda je i previše velikodušno reći da sam mu dala da mi oseti grudi. Preciznije bi bilo reći da ih je on prosto opipao a ja ga nisam zaustavila. Pre svega nisam htela da budem neuljudna.

Mardžori i ja smo se trudile da nađemo šta je njegova strast (muzika, slikarstvo, pozorište, književnost), ali nije bio stvoren za strast. Najviše od svega voleo je da se oseća bezbedno i udobno. Stoga smo mu stvorile nežan svet i ušuškale ga u naš miran mali univerzum. Nikad nismo mnogo tražile od Nejtana. Smatrale smo da je dovoljno dobar upravo onakav kakav je. Ponosile smo se ponekad samo time što je pregurao dan.