Kainov ožiljak

„Pobednici dolaze i prolaze, a ono na čemu počiva opstanak čovečanstva jesu prirodne sile i čovekov osećaj za drugog čoveka. A tog humanizma i tog opstanka nema dok nema makar slutnje da Bog postoji.“

Istorija nema osećaj za male stvari, male događaje i male ljude.

Istorija je film montiran od krupnih kadrova.

Knjiga napisana velikim slovima.

Herr Andrić nicht gesagt, dass dieser

Ubijajući druge tragao je za sopstvenom smrću.

Nesreća je u tome što tako često, kraće ili duže, javno ili tajno, hoćemo da budemo ono što nismo, ili da ne budemo ono što smo.

Intuicija pisca govorila mu je da zlo, kada želi da siđe među ljude, uzima najbezazlenije moguće oblike.

A da se konačno otkrije kada je prekasno.

Sreća da je Modiljani mrtav, pa njega ne mogu da arijanizuju…

A mogao je da postane nešto drugo.

Das wäre dann erstmal alles“,28 rekao je Ditrih i odmahnuo

Greška pri izboru profesije se svuda plaća, ali nigde tako skupo i teško kao u diplomatskoj službi. U drugim pozivima neko ko je zalutao može da ostane neprimećen u mnoštvu, da peva u horu, u kojem pevanje niti ulepšava niti ga kvari, tako da njegov glas i sluh niko ne može da proveri. U diplomatiji je čovek nateran da pre ili kasnije samostalno nastupi i pokaže kakav je i šta ume. Ko ne položi taj ispit, postaje komična i tragična figura u jednom poslu, koji nije krojen za njega i koga ne može da se oslobodi, olupina koja dugo pluta na vodi. To truje život, potkopava dušu, stvara nesreću posebne vrste. Kroz taj neobično težak posao, koji i pod najboljim okolnostima iscrpljuje i deformiše, ljudi se kvare i postaju mizantropi i potencijalne samoubice.