Srećno pismo

U jednom trenutku primetila sam kako mi gleda usne s onim izrazom lica… znaš već… kad pažljivo slušaš sagovornika, a onda iznenada tvoje telo preuzme, tako da kažem, stvar u svoje ruke i počne da se fokusira na to kakvog bi ukusa bile te usne kad bi ih pritisnuo svojima.“

Poglavlje 20
Sejdi

Nisam znala šta je bolje, ono u šta se prepodne pretvorilo ili prizor Sebastijanove preplanule mišićave guze kad je ustao iz kreveta da navuče pantalone. Okrenuo se u stranu taman dovoljno da bacim pogled na kurac u erekciji koji je poskočio pre no što je nestao u njegovim kratkim boksericama. Prokletstvo. Telo mu je bilo doslovno savršeno. Noge preplanule, bronzane, a mišići kao uklesani u kamenu. Nisam mogla da verujem da sam upravo imala seks sa njim. Nisam mogla da verujem da smo se nekako uzdržali da to ponovimo. Ali imao je samo jedan kondom, i mada sam mu rekla da sam na pilulama, pomisao da to uradimo bez zaštite nije bila opcija za Sebastijana. Pa sam umesto toga spustila glavu i uzimala ga ustima dok mi nije svršio u grlo. Guturalni zvuk koji je ispustio bio je više nego seksi. To je najmanje što sam mogla da uradim, uzevši u obzir da sam ga razgoropadila trljajući svoju vlažnost o njegovu nogu. Da ne pominjem zadivljujući oralni seks koji mi je pružio ranije.

„Ti si lep muškarac“, nisam mogla da ne kažem, gledajući ga kako se oblači.

Nasmešio mi se i navukao majicu preko glave.

Kad se obukao, uspuzao se na krevet do mene. Ja sam i dalje bila gola pod čaršavima.

Nagnuo se i spustio mi poljubac na nos. „Moram da se vratim kući pre Birdi.“

Pogledala sam na sat i primetila da je još uvek rano da ode tako brzo. Birdi treba da dođe kući tek u sedam. Nadala sam se da će želeti da ostane, da bude sa mnom još malo. Ali nisam htela da se namećem jer to nije lepo. Sebastijan nije od onih muškaraca kojima bi se to svidelo, pogotovo što je već imao devojčicu koju treba da razmazi, nije mu trebala još jedna.

Zato sam potisnula svoje potrebe i ranjivost i rekla: „Da, bolje da se vratiš kući.“

Uspravio se na krevetu. Ustala sam, dohvatila odeću da se pokrijem. Ali ne pre no što sam uhvatila Sebastijana kako zuri u mene dok mi je golo telo bilo izloženo njegovom pogledu. Šta god da ga je navelo na oklevanje, mislim da nije imalo nikakve veze sa nedostatkom fizičke kompatibilnosti sa mnom.

Ustao je i zurio u mene kao da ne zna šta da kaže. „Čućemo se uskoro, važi?“

Nagnula sam se da posadim poljubac na njegove usne, i onda odgovorila: „Da.“

Lagala bih ako bih rekla da nisam osećala prazninu kad je otišao. Prešli smo sa najdivnijeg seksa u životu do ovog čudnog osećanja razdvojenosti. Što je bilo uvrnuto jer sam osećala povezanost s njim čitavog dana, i ne samo seksualnu već i svaku drugu.

U školi smo napravili ona velika stabla koja pokazuju sve naše roditelje i bake i deke na različitim granama. Gospođica Parker nam je rekla kako može da se pljune u epruvetu i da se nađu ljudi s kojima smo u srodstvu unazad nekoliko stotina godina. Želim da dodam grane svom stablu tako da pokriju ceo zid u mojoj sobi. Moje stablo bilo je najmršavije u školi jer nemam ni braće ni sestara.