Ema

Okrenuvši glavu prema zidu, ona sačeka da se namesti.

„Neki posebni bolovi? Stare ozlede?“

Obično se više raspituje, predostrožnosti radi. Njeni klijenti vole da raspredaju o bolovima dok ona razmišlja koju tehniku da izabere, ajurvedsku ili japansku. Njene šake upravljaju njenom voljom. Danas je Lemonije tražio da završi pakovanjem od algi, njihovim čuvenim specijalitetom, što ne spada u masažu u pravom smislu te reči. U konkretnom slučaju nije joj ostavio mogućnost izbora.

Muškarac odgovara promuklim glasom:

„Ništa osim umora nagomilanog tokom dana. Vaš direktor se potrudio da sve bude kako treba, verujem da ništa nije prepustio slučaju…“

Zabavlja se, testira je. Umesto da nastavi s ispitivanjem, Ema mu spusti dlanove na bazu lobanje kako bi ga naterala da ćuti.

Dodir ga iznenadi. Prolaze joj žmarci kroz kožu, iako nije ni počela. On je takođe uzdrhtao. Vatra odgovara na vatru, šapuće glasić u njenoj glavi. Refleksno povuče šake na sekund.

Najpre duboko diše, pa ga tek onda ponovo dotakne. Njeni prsti štipkaju ključne kosti, pipkaju i valjaju kožu sve do kičmenog stuba. Pritiskajući kvrgavu liniju pršljenova, dube brazdu i s jedne i s druge strane i zadržavaju se na prvom mišićnom čvoru na nivou T3 i T4. Možda se g. K. opire osećanjima? Prsti klize naniže, ostavljajući trag. Ne treba samo da gnječi kožu, već i meso, kao da s unutrašnje strane oseća potpuno isto što i on.

Pod dejstvom masaže, dlanovi joj trepere. Pomisli na tren na majčine „ćelije koje plešu valcer“.

Iz muškarčevih krsta izbija gotovo neprijatna toplota. Novi mišićni čvor, T12 i njegova težnja ka savršenstvu. Usana razvučenih u polusmešak, Ema shvati da žmuri. Natera se da otvori oči i posmatra svoje šake kako rade, kao da imaju sopstveni život.

Ne odbacujemo tek tako ljude koje volimo.

Kad se uhvati određeni ritam, telo uđe u bestežinsko stanje, um se smiri i čoveka ispuni spokojstvo.