Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Mikromapiranje je i dalje oko hiljadu puta preciznije od sadašnje generacije skenera mozga,

Ovaj vrlo značajni izum omogućio je neurolozima da dešifruju komunikaciju među neuronima, kojih mozak odraslog ljudskog bića sadrži približno stotinu milijardi

pokazao da je istančanije detalje arhitekture mozga moguće otkriti proučavanjem električne aktivnosti neurona pomoću jedne nove tehnike: mikromapiranja elektrodama u obliku mikroiglica.

Nizom izvanrednih eksperimenata pokazao je da se naše moždane mape menjaju prema tome šta mi u životu radimo.

Mercenih je otkrio da moždane mape niti su nepromenljive u jednom mozgu niti su svevažeće, nego po veličini i omeđenosti variraju od jednog do drugog ljudskog bića

Jedno od velikih Penfildovih otkrića bilo je da su čulna i motorička mapa našeg mozga, isto kao i geografske karte, topografske, što znači da su oblasti koje se nalaze jedna uz drugu na površini tela po pravilu takođe jedna uz drugu i na moždanoj mapi. Penfild je osim toga otkrio da, kada dodirne određene delove mozga, aktivira davno pokopane uspomene iz detinjstva ili snolike prizore, što je upućivalo na to da su više mentalne delatnosti takođe mapirane u mozgu

on je sasvim slučajno shvatio da mozak može da preuredi svoje mape