Put promene

važno je samo da je moj život postao za mene jedna čudesna igra stvaranja, u kojoj sam pozvan da u svakom trenutku pravim izbor i da donosim odluke jedino i isključivo na osnovu onoga što želim da vidim u svom životu.

Prava ljubav oslobođena je svakog straha i svakog uslovljavanja. Ona ne očekuje ništa i ne traži ništa zauzvrat.

Sve je to samo misao, a ništa nije toliko podložno promeni kao misao. Nije naše da doživotno istražujemo ko nas je i zbog čega povredio ili ko nam je i zbog čega preneo svoja uverenja o životu i ljubavi. Naše je samo da donesemo odluku da sve ono što nas je do sada vodilo u neželjenom pravcu jednostavno promenimo tako što ćemo svoju pažnju usmeriti na suprotnu stranu od problema – zagledaćemo se u rešenje.

Kad promenimo misli, promenićemo i život! I to je tako.

Prvo poglavlje
Ako osećaš da nešto nedostaje

Odgovarajući na zahteve i želje drugih malo-pomalo izgubismo sebe.

Jedna od najdivnijih lekcija koja mi je pomogla da naučim kako se istinski oprašta jeste

Najvažnije je, međutim, da oprostite sebi. Prestanite da kritikujete sebe, prestanite da budete grubi i strogi prema sebi. Setite se – radili ste najbolje što znate i umete.

Oprostiti
ne znači opravdati nečije grozno ponašanje, to samo znači osloboditi sebe tereta prošlosti.

Prava ljubav oslobođena je svakog straha i svakog uslovljavanja. Ona ne očekuje ništa i ne traži ništa zauzvrat. Kad ovu istinu prihvatimo, tada će veze koje budemo stvarali s drugima postati istinske, neće se više zasnivati na uzajamnom optuživanju i kritikovanju i nadljudskim naporima da ugodimo jedni drugima, već će nas konstantno unapređivati i osetićemo koliko zajedno možemo da budemo sve što poželimo, bez uslovljavanja i bez očekivanja.

Prava ljubav oslobođena je svakog straha i svakog uslovljavanja. Ona ne očekuje ništa i ne traži ništa zauzvrat.

Kad naučimo da poštujemo svoje potrebe, imaćemo sluha i za potrebe drugih

Starajmo se o sebi, budimo nežni prema sebi, pružimo sebi sve ono što bismo želeli da nam pruži neko drugi. Kad izvor zadovoljenja svojih potreba pronađemo unutar sebe, tada više neće biti potrebe da od drugih očekujemo da se za nas žrtvuju, da nam čitaju misli i rade ovo ili ono ne bismo li postali srećni i upotpunjeni. Mi sami bićemo izvor svoje istinske radosti jer ljubav je u nama, važno je samo da je osvetlimo i da joj pružimo mogućnost da nam ponovo postane jedini vodič na životnom putu.