Presto od lobanja

„To je samo pogana knjiga!“, skresa Rodžer. „Ne znam postoji li Tvorac ili ne, ali znam da nije silazio iz raja da piše knjige. Knjige pišu ljudi, a ljudi su slabi, glupi i potkupljivi.“

To.“ Džona pokaza prstom. „To je vera. Ne meri se tegovima i mericama kao bilje. Ne možeš je razvrstati prema knjigama ili je testirati hemikalijama Ali tu je, moćnija od sve nauke starog sveta. Samo Tvorac vidi put pred nama. Stvara od nas šta on hoće – šta svetu treba. Ali možemo da nazremo nešto od toga, kad se osvrnemo.“

Ona stegnu pesnicu tako jako da joj zglobovi zapucketaše, razgiba prste, i tek onda umoči pero u sveže mastilo.

Everam i jeste u tebi, prijatelju moj. Jesmo li mi stvorili njega ili on nas – nije važno