Moravska noć

Jedino što je preostajalo bio je inat. Nekada je on Balkancima bio pripisivan kao najlošija odlika. Prebacuju nam to i dalje, i danas kao i tada, strane sile, a tu spada i to da reč koja se koristi za inat nije naša sopstvena, nego strana reč, iz jezičkog blaga okupacione sile koja je najduže vladala, strana reč i psovka. Ali takav inat bio je, možda, ono jedino moguće, i čak ništa loše, moglo je to pre da bude poslednje sredstvo u dokazivanju sebe, što je zračilo nešto lepo, a to je značilo nešto što je pokretalo i sjedinjavalo, i mogla je takva vrsta inata da se sa Balkana prenese na sve one na zemaljskoj kugli, kojima je pod diktatom normalnog i realnog vremena pretilo razvrstavanje? Ruženi inat, da li je mogao da postane snaga? Da izazove – da dozre u – delanje?

Svevišnji, blagosiljao ga je, ili proklinjao, ili samo tako ispitivao; nad glavom mu plavo atlantsko nebo, umesto zbrkanog nadletanja galebova jedna jedina lunja u spiralnom letu; na tlu poprskanom žutom bojom – zemlja, više ni jedne jedine kamene ploče

želja koja, bez obzira da li je ili nije zabeležena, ipak, bar naspram vas, ostaje čežnja.

Kad svi mrtvi počnu da govore: moći ćemo onda da imenujemo život, duboko u noći pesmu kao zmiju koja prezimljuje, kosih očiju, gotovo zatvorenih, čeka proleće i sunčeve zrake na svojoj koži.“

Pra-šumovi, a to je ranije nešto značilo: odjeci koji bi zauvek da ostanu u uhu – bar obećavaju oni to. U uhu? Ne, u srcu u kome su prvobitno i odjeknuli, a to i odgovara pra-šumu još pre svih pra-šumova – dakle, ipak jednina! – odgovara onom glasu u snu, koji me je svojevremeno probudio kako nikada ranije ni kasnije nisam bio probuđen.

Trenutak? Ne, sekunda. Bila je to ona sekunda ustreptalosti, koja je, bolna ili ne, sa drugim sekundama ustreptalosti dala osećanje za bivstvovanje, ili, eto, za promenu na zemlji; prva takva sekunda na njegovom putovanju.

Sekunde, behu one, u osvrtu na bivanje na putu, isto kao i pripovedanje o tome, odgovarajuća, živa, prirodna mera vremena.

Od nekih ljudi je, izgleda, bilo nemoguće pobeći. Oni imaju šesto, ne, sedmo, ili deveto, čulo da nanjuše onoga na koga su se ustremili. I celog života ne odustaju od njega – celog života. Ne miruju, niti mu daju mira, sve dok on ne uđe u bitku sa njima, koju će, ako i pobedi, samo izgubiti.

U jednom selu ima mnogo toga da se vidi. Ti si ovde u tuđini, budi miroljubiv! Isplatili se to, sve to preživljavanje? Niko te neće spasti. Pre je to sve milost. Događa se još mnogo. Nema razloga za radost. Ne zovi me pesnikom, ne zovi me sakupljačem vazdušnog materijala. A pepeljavko. Sve je pepeo, sve je vazduh. Čudi me svako ko je veseo. Ostani pri istini, i traži je. Zapravo, treba celog dana samo šiljiti olovke. Svi su na sigurnom, a nas dvojica nismo. Opet ništa – i sve biva smrvljeno. Od lišća do jorgovana. Danas je ponedeljak, a ponedeljak je dobar dan za odlaženje u planinu. Nežno se razvodi. Sunce je nešto tako prijatno. Ostaj mi i dalje tako neupadljiv. Jedanput će ti se tokom dana nadalje nešto zazeleneti. Ili neće. Nema rajskih dana. Na kraju niko ništa i ne zna. Ostaje razvod bez nade.“

Bez oca: najslobodniji od slobodnih? Ma, ne, dragi moj: dete bez oca nikada ne odraste, ama nikada, ni uz pomoć iscrpljujućih marševa, ni uz pomoć oluja u planinskim vrhovima, niti prolaženjem kroz pustinje, ne postaje ono tako kompletan čovek, u najboljem slučaju biva neko ko preteruje. Nisi ti slobodan, jer misliš da čoveku nikada nije potreban otac, nego ostaješ izvan svega. Prognanik si ti, prognan ne samo iz očevog grada, nego sa svih mesta, neko ko nigde ne pripada. Nastupaš kao princ, ti, bez oca, u slobodnom prostoru, i, ako si princ, ipak si samo princ niotkuda, princ bez teritorija. Kao takav vitez, ti, bez oca, hteo si da budeš nezavisan u borbi za ideale, a odricao si ih se čim bi na njih naišao, neodgovoran, baš kao što si se otpočetka odricao svog oca, kao neko ko za njega nije bio odgovoran. Kao ljubavnik si samo sanjario… Jedino si sebe imao pred sobom… Kao neko nastupajući, čak i u skrivenom, čak i tamo gde nije bilo ljudi… Nestani, ti, druškane bez oca.