Čovek iz pećine

Usamljenost nije kad si sam, već kad nemaš nikog kome ćeš nedostajati.

„Možda je upravo to najgori vid usamljenosti“, rekao je. „Kada te nema ni u tuđim mislima.“

Nešto što sad deluje beznačajno može biti od presudne važnosti sutra ili za nedelju dana. Pa i za godinu dana.

Ako bi joj previše nedostajao, obukla bi džemper – bilo je to pametnije nego da ga pozove. To bi samo održalo intenzitet osećanja, a već je bila rešila: Tomi Kvanter nije bio čovek s kojim je želela da podeli život. Želela je da zasnuje porodicu, trebao joj je neko pouzdan, odgovoran, siguran. Tomi nije bio ništa od toga.

„Ne mogu da kažem ništa smisleno o njegovoj ličnosti, njegovom biću, njegovim snovima, smehu i suzama. Ali blagotvorno je pamtiti mrtve kao učesnike u istorijskom toku. Svi imaju svoje mesto u knjizi života. Niko nije živeo uzaludno.“

Između ostalog, razgovarala je i sa jednim lingvistom o tome kako jezik sakriva pravu prirodu smrti, ublažava surovu činjenicu da je to kraj.

Usamljenost nije kad si sam, već kad nemaš nikog kome ćeš nedostajati.

„Kako čovek nije živeo uzalud ako je čuo cvrkut ptica u proleće, zrikavce u leto, zujanje buba u jesen i sneg kako pada zimi.“

„Možda je upravo to najgori vid usamljenosti“, rekao je. „Kada te nema ni u tuđim mislima.“

„Možda je upravo to najgori vid usamljenosti“, rekao je. „Kada te nema ni u tuđim mislima.“