Ideoluzije

Retko ko pokuša da majmuna svoje ideologije pogleda pravo u oči. To nije prirodan impuls, zahteva napor, i malo ludila. Junaci Frelihovih priča u knjizi Ideoluzije, svaki na svoj način, postavljeni su u situacije u kojima je taj pogled neizbežan. Nama je pak data štoperica u ruke: merimo dužinu pogleda.

Egzistencija katastrofe, gnojni otok jednog obećanja. Nečija ruka je uvek u mom džepu, uvek mi neko vuče slinac iz nosa. Osećam se golo. Nisam htela ovakva u svet. Ovakav svet nisam očekivala. Paralizujem se. Skladištim energiju, hoću da te raznesem. Drugačije bih to ja. Ko ne bi hteo drugačije? Kome je sve ovo u redu? Ujedala bih. Kidala kravate. Ogavni kreteni! Ko mi je začarao svet? Zašto ga niste ostavili na miru? Vičem, dubim, grebem, povlačim u sebe, biće naš. Pomoću kalupa izlivam kipove požude.