Kako da razmišljamo o… svemu

Evolucija nema cilj i nema pravac, ona naprosto postupa u skladu s onim sa čim se suočava.

„Ako patimo od amnezije, identitet postaje zamrznut u vremenu, zato što ne može da formira nova sećanja“, kaže Martin Konvej s Gradskog univerziteta u Londonu.

Aktivnosti čoveka su svakako u ogromnoj meri povećale pozadinsku stopu izumiranja – čak hiljadu puta

Fizičar Pol Dejvis s Državnog univerziteta Arizone je pak izneo teoriju koja nam može pomoći da definišemo šta je život. On kaže da je sofisticirana manipulacija informacijom ono što razlikuje živa bića od inertne materije.

što je nešto sređenije, manje je informacija potrebno da bi se u potpunosti opisalo

na ovu energiju otpada čitavih šezdeset osam procenata celokupne materije i energije u univerzumu, dok regularna zauzima samo pet procenata.

U proseku, u orbiti svake zvezde Mlečnog puta nalazi se barem jedna planeta. Čitava petina tih zvezda ima neku planetu koja bi mogla biti umerena i pogodna za život kakav zamišljamo. To je 50 milijardi potencijalno nastanjivih planeta samo u našoj galaksiji – koja je samo jedna od milijardi galaksija u univerzumu.

pozadinsko izumiranje, koje se odvija po stopi od jedne u milion vrsta godišnje, prouzrokovano bolestima, predacijom, promenama u okruženju i naprosto evolucijom koja od jednog organizma napravi sasvim drugi.

Ne postoji samo jedan broj koji odražava raskošnu složenost onoga što predstavlja inteligenciju“, kaže Rozalind Arden,

To nije nešto što se desilo na nekom mestu već nešto što se desilo posvuda, na svakom mestu, uključujući i to gde sada stojite“, kaže Den Huper iz Fermilaba u Ilinoju.