Odabrana dela

Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.

Ах, како је земља напуњена

с идолима свакога изрода!

О, како је лице свемогуће

мрачна глупост обезобразила!

Таме цар се зли обрадовао 245

видећ име неба подругано,

видећ људе ђе свакој мрскости

са тамјаном олтар окађују,

видећ гадне змије, крокодиле

да безумна сљепост обожава. 250

У добру је лако добро бити,

на муци се познају јунаци!

Будалама кад би вјеровали,
поете су покољење лудо.

Муж је бранич жене и ђетета, 2315

народ бранич цркве и племена;

чест је слава, светиња народња!

Жена је човјеку

слатко воће ал’ печено јагње. 1775

Док је таква, нека је у кућу;

није л’ таква, са њом на улицу!“

А да за сву игру без гусалах

ја ти не бих пару турску дао.

Ђе се гусле у кућу не чују, 1620

ту је мртва и кућа и људи.

Бјеше, брате, доста лијепијех,

а грднијех десет пута више;

од бруке се гледат не могаху.

Богатијех бјеше поголемо;

од богатства бјеху полуђели, 1410

ђетињаху исто као бебе

Кнез Роган

Причај штогод, Драшко, од Млетаках! 1400

Какав народ бјеше на те стране?

Војвода Драшко

Какав народ, питаш ли, Рогане?

Ка остали – не бјеху рогати.

Кнез Роган

Знамо, чоче, нијесу рогати,

но бјеху ли згодни и богати?

Ал’ је ђаво, али су мађије,

али нешто теже од обоје?

Кад је виђу да се смије млада,

свијет ми се око главе врти. 1280

Па све могах с јадом прегорети,

но ме ђаво једну вечер нагна,

у колибу ноћих Милоњића.

Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,

ватра гори насред сјенокоса, 1285

а она ти од некуда дође;

украј ватре сједе да се грије.

Чује да свак спава у колибе.

Тада она вијенац расплете,

паде коса до ниже појаса; 1290

поче косу низ прса чешљати,

а танкијем гласом нарицати,

како славља са дубове гране.

Тужи млада ђевера Андрију,

мила сина Милоњића Бана, 1295