Christkind

Nagrada Jutarnjeg lista za najbolje prozno delo

Da li je pod određenim okolnostima opravdano ubiti nedužno ljudsko biće?

„Ubit ćete nekoga?“, pogledao me ravno u oči, bez okolišanja, ali i bez straha.
„Morat ću“, odgovorio sam tiho. „Zbog toga sam došao.“
„Koga?“, upao mi je mališan nestrpljivo u riječ. „Koga ćete ubiti?“
„To je prilično duga priča“, naslonio sam se na zid i gledao maloga ravno u oči. „Vidiš, Adolfe, ovdje živi dječak koji će, kad naraste, biti jako zao čovjek i ubit će mnogo, mnogo ljudi.“
„Ne razumijem“, šapatom je odgovorio dječak.
„On je danas mali, ali kad odraste, bit će… on će unesrećiti milijune ljudi“, govorio sam polako. „U stvari, on sad ide u tvoj razred, čak i pjeva u crkvenom zboru.“
„Debeli Effi!“, uskliknuo je tada Adolf. „Ubit ćete debelog Effija!“

Negde u dubokoj austrijskoj provinciji pred kraj 19. veka stranac dolazi u varoš i raspituje se za jednog dečaka. U pansionu u kojem je odseo pronađen je leš devojčice i na njemu trag vampirskog ugriza, a na istom mestu nekoliko meseci ranije odseo je Brem Stoker, autor Drakule. Nekoliko dana kasnije s mosta u reku pada lokalni pijanac, a meštani pričaju kako su dotičnog nesrećnika ubili ili vampir ili lutajuće duše Napoleonovih vojnika. Tragajući za dečakom, stranac će doći i do odgonetke tragičnih smrti, ali on ima važnija posla. Junak i narator Dežulovićevog nagrađenog romana ima zadatak da ubije osmogodišnje dete ne bi li ga sprečio da kao odrasli neurotični degenerik pobije milione ljudi. Otkud junaku ovo znanje o budućim događajima? Pa jednostavno, poslat je vremenskom mašinom iz Splita s kraja 20. veka da izmeni tok istorije.